Čovječje vrste kći

Postoji dosta uspomena, samo što ih je neko naelektrisao i zakačio za naše trepavice, pa čim počnemo da mislimo na njih, peku nas oči.

28.09.2017.

Zažmiri broj do sto

Ja i gazdin sin se ne podnosimo. To je blaga riječ. Mi se toliko nekada posvađamo i deremo jedno na drugo, da onda u huji stojimo čitava dva minuta sa stisnutim pesnicama i bijesno se gledamo u oči. Takmičimo se ko duže može buljiti.

Vidim da se ovdje vode neke polemike o muško-ženskim odnosima.
Šta ja znam, nisam pametna. Da sam pametna dosad bih imala momka i razmišljala o udaji, makar o ozbiljnoj vezi ako ništa. Da, mater je već počela da mi prebacuje činjenicu da nemam momka i da nemam ni želje ni volje da ga imam.

Uglavnom, dosada sam shvatila da ja nemam pojma i da potpuno pogrešno percipiram pojave oko sebe a koje se tiču muškaraca i žena. Ako su muškarci sa Marsa a žene sa Venere, ja sam sa Plutona. I nema mi pomoći.

Ne bojim se biti tipično žensko i u tom nazivu "tipično žensko" ne vidim ništa degradirajuće, a svi muškarci koji su prošli kroz moj život su se lomili da mi utuve u glavu da nisam nimalo tipična. Nekad bih voljela čuti kako svi ti muškarci sada gledaju na svoje iskustvo sa mnom. Koliko su pogriješili a koliko pogodili kada sam ja u pitanju. Mada znam da nikada neću ni doznati takvo nešto.

Žene koje znam pate zbog navodne muške opsjednutosti tijelom i seksom, a svi moji muškarci su se ložili na moj mozak i htjeli da me vole i paze, da me zovu djevojkom i upoznaju sa prijateljima i rodbinom. Izgleda da se na mene lijepi ono od čega bježim. (Mislim da je ovo rekla Vasionka)

Mika Antić je rekao: Mislio sam da idem pravo, a našao sam se u krugu. Parafrazirano.