Čovječje vrste kći

Postoji dosta uspomena, samo što ih je neko naelektrisao i zakačio za naše trepavice, pa čim počnemo da mislimo na njih, peku nas oči.

31.10.2017.

O vremenu.

Pišem jedan post već osam dana. Nikako nemam vremena i energije da ga napišem do kraja i objavim. Onda sam slučajno pritisnula iksić i sve izbrisala. Muči me jedan san, i ne mogu da nađem nikakvo odgovarajuće tumačenje. Mislim, nije moj san, tuđi je san, ali sam ja u njemu.

Ovu nedelju sam slobodna. Moram isplanirati dan u detalje, posljednji put kad sam bila slobodna nedelja mi je prošla totalno bezveze. Možda odem u Zenicu, ili u Goražde. Problem je što tamo više nemam nikoga, pa mi se ne da sjediti u stanu čitav dan, hoću da izađem, prošetam, popijem kafu, pojedem picu u Monzi. Postoji li još uvijek?!

Čitam jednu knjigu već 4 sedmice, ali ne odustajem.

Na psisak stavljam sve što mi treba. Danas idem u Jumbo kupiti pribor <3