Čovječje vrste kći

Postoji dosta uspomena, samo što ih je neko naelektrisao i zakačio za naše trepavice, pa čim počnemo da mislimo na njih, peku nas oči.

18.01.2018.

O varanju.

Jučer sam na poslu čitav radni dan čitala forum o prevarama. Rasprave na sve strane, neki osuđuju, neki odobravaju i podržavaju. Jedni morališu a drugih ih prozivaju zbog "lažnog morala". Vidim i na blogeru je u zadnje vrijeme aktuelna tema varanja. U svim tim mišljenjima, stavovima i prepucavanjima, nigdje ne vidjeh da je neko lično iskustvo napisao. Svi bi nešto da pričaju o hipotetičkim situacijama, postavljaju drugima pitanja i općenito presipaju iz šupljeg u prazno.

O svom mišljenju o prevarama, ne bih puno. Ne valja i ne treba, to mogu reći. Ali isto tako mnogo stvari u životu ne bi valjalo i ne bi trebalo raditi pa ih iz ovih ili onih opravdanih ili neopravdanih razloga radimo.

Varala sam, varali su me i varali su sa mnom.

Dio prvi: varala sam.

Sa prvim momkom kojeg sam prevarila, ne sjećam se koliko sam bila u vezi. Na stranu to što sam bila nesretna i neispunjena u toj vezi, to nije opravdanje. U osobine tog momka bi se mogla upisati i potreba za kontrolisanjem, nasilnost, svadljiva priroda i mnogo šta negativnog. Ljubomorisao je na svaku sitnicu, od svakog mog odlaska na kafu je napravio scenu i tvrdio je da bi me slomio kada bih ga prevarila (za što sam sigurna da bi uradio) i da ja ne mogu u Sarajevu uraditi ništa a da on ne sazna (što je do tog trenutka i bilo tačno).

I prevarila sam ga. I to u Sarajevu. I to u njegovoj mahali.
Iz hira, inata, zlobe i pakosti.
Samo da mu dokažem da mogu i hoću i da on to nikada neće saznati.
I nije nikada saznao.

Dio drugi: varali su me.

Ironično, isti taj momak me prevario i iako je mislio da je maher i da ja za to nikada neću saznati, ali saznala sam. Vrlo lahko i jednostavno, iz udobnosti vlastitog doma.

Otvorila sam početnu fb stranicu, ukucala njegov mail i pomislila: "Šta li bi on mogao staviti za šifru?" I pogodila iz prve. A u inboxu me imalo šta i dočekati. Razgovor sa izvjesnom Alminom (čini mi se da se tako zvaše). Iz razgovora sam shvatila da su se upoznali na nekom partiju i da se već neko vrijeme jebu. Od svega me najviše zaboljela rečenica: "Idem se ja tuširati, ključ je ispod saksije, uđi kad dođeš" - Tako je meni ostavljao ključeve.

Nazvala sam ga odmah i tu sam pogriješila. Trebala sam se praviti budala i pustiti ga neko vrijeme.

- Đe si mala?
- Evo me kući, gdje si ti?
- Evo me vani sa jaranima. Ne mogu sad pričati.
- Sa jaranima?! A ko je Almina.

Zanijemio je na samo sekundu ali sam znala da mu je zastao dah u plućima.

- Prijateljica.
- Prijateljica?
- Aha, iz srednje škole.

I onda sam mu počela čitati njihov razgovor. Word for word. Preko telefona sam mogla čuti koliko se sjebao.

- Hajd sve, al' gdje bolan baš ovu rugobu nađe.

To je samo dokaz da ljudi ne varaju sa ljepšim, zgodnijim, pametnijim, sposobnijim ...

Dio treći: varali su sa mnom.

Kako i zašto smo se upoznali, nije važno. Kako je sve počelo, isto tako nije važno. Je li me lagao? Nije, znala sam od prvog dana. Mnogo bih se lakše oprala da kažem da nisam znala, ali jesam. Jesam li govno? Jesam. Od toga nisam nikada ni bježala.

Znam samo da sam se bila malkice zaljubila. Da sam jednom naslonila glavu na njegova prsa i slušala kako mu srce kuca a on me onda uhvatio za lice, okrenuo prema sebi i poljubio i slušati otkucaje srca koji ubrzavaju dok te ljubi muškarac koji se najljepše na svijetu ljubi je čini mi se ravno osjećaju skakanja uz neku dobru house muziku, sa sto hiljada drugih ljudi, u sumrak dana na nekoj plaži na Ibizi.

Jesam li se i zbog čega od ovih stvari pokajala? Možda je to najgore od svega ali - nisam.

Da li bih kada bih se mogla vratiti u prošlost i početi ispočetka uradila isto? Možda je to još i gore od svega ali - bih.

Da li bih u budućnosti ponovo nekoga prevarila ili bila sa nekim zauzetim - sumnjam. Ne vjerujem.

Ali za sve što sam u životu rekla da nikada ne bih uradila, uradila sam to a onda tražila još. Tako da ..